Zašto svi ne štampamo kuće?

Računarski centri obično su jednostavne građevine, dovoljno prostrane za veliki broj moćnih servera. No jedan koji se upravo gradi u Hajdelbergu svakako će zapadati za oko. Podseća na zavesu, koja kao da lebdi.

„Ovim oblikom smo hteli da ispitamo granice mogućeg“, kaže Hans-Jerg Kraus, menadžer Krausgrupe, koja potpisuje projekat.

Umetničke slobode arhitekata bile su veće nego inače zahvaljujući posebnoj tehnici gradnje: trodimenzionalnom štampanju.

3D štampa podrazumeva da mlaznica – koja se kontroliše računarski – šprica sloj po sloj posebne betonske smese i tako gradi zidove. Doduše, plafoni, to jest ploče, i dalje moraju da se grade tradicionalno.

Jednospratnica u Hajdelbergu bi trebalo da se završi u julu i da bude duga 54 metra, široka jedanaest metara i visoka devet metara. Prema navodima Krausgrupe, to će onda biti najveća „odštampana“ zgrada u Evropi u koju se ulaže oko 2,5 miliona evra.

Brzo i štedljivo

Na gradilištu u Hajdelbergu se lepo vide neke prednosti ove tehnike, osim ekstravagantne forme zidova.

Uglavnom su onde samo dvojica radnika koji upravljaju štampačem. Nema potrebe za daskama ili modlama, jer ova mešavina betona drži oblik u kojem je mlaznica izbaci.

To što modli i potpora smanjuje količinu otpada i drastično ubrzava proces nalivanja zidova. To je „divovska prednost“ 3D-štampe, kaže za DW Jan van der Felden-Folkman, jedan od arhitekata na ovoj zgradi.

Brzina je skoro zapanjujuća – mlaznica za jednu sekundu izbaci 25 santimetara betona debelog dva santimetara, što znači da je za kvadratni metar zida potrebno pet minuta.

Vertikalni elementi – mahom zidovi – mogu se odštampati za svega 140 sati rada mašine, navodi kompanija PERI 3D Construction, koja je uključena u projekat. No, štampanje mora često da se prekida kako bi se obavili fini radovi, tako da se poslednji sloj štampa posle mesec dana.

Zašto nema više ovakvih zgrada?

Iako tehnologija postoji već dve decenije, zgrade iz 3D štampača su još retkost. Prema proizvođaču ove tehnologije, kompaniji COBOD, svega 130 objekata većih od deset kvadrata napravljeno je zaključno sa prošlom godinom. Od toga, 55 je napravljeno upravo prošle godine.

Jedan od razloga za traljav razvoj je što još nisu utvrđeni tačni standardi po kojima se gradi, kaže Arno Pero, profesor građevinarstva na Univerzitetu Južne Bretanje u Francuskoj. Kako Pero kaže za DW, bez tih propisa je teško ubediti vlasti da su odštampane zgrade stabilne i da treba da dobiju dozvolu.

Pa čak i ako se usvoje jedinstveni standardi, štampanje zgrada još mora da napreduje kako bi se tom metodom gradile visoki objekti.

Visoke betonske zgrade su obično ojačane čelikom, a to teško ide ako se štampaju sloj po sloj, kaže Manu Santhanam, profesor građevinarstva na Indijskom institutu tehnologije u Čenaju.

Kako kaže za DW, „3D izrada nije opcija“ za zgrade više od dva ili tri sprata.

Profesor Pero je ipak optimista na dugi rok: „Iz tehničkog ugla, ništa ne sprečava štampanje višespratnica“, navodi on. Najlakši način je, za sada, da se kombinuje tehnika 3D-štampanja i klasična gradnja.

Upravo to se radi u Hajdelbergu – zidovi koji se onde štampaju su, naime, šuplji. Potom se pune klasičnim betonom ojačanim čelikom kako bi zgrada bila stabilnija.

Beton nije čist, ali je nezamenjiv?

Profesor Santhanam vidi veliki potencijal za zemlje poput Indije kada je u pitanju gradnja van velikih urbanih centara. Onde gde nisu potrebni soliteri, ali bi pomogla brza gradnja u velikim seoskim zajednicama.

„Ako štampate kuće u nizu, recimo dvadeset ili trideset njih, ova tehnika je nadmoćna u odnosu na sve ostale jer imate opciju da individualno doterate svaku kuću“, kaže on.

Drugi veliki potencijal je da se u fabrikama pomoću 3D-tehnologije pripremaju delovi građevina.

Sa druge strane, cela tehnologija zavisi od betona, a to je čini ne baš ekološkom. Dobijanje cementa je odgovorno za čak sedam odsto emisija ugljen-dioksida, kažu istraživači sa Univerziteta u Oslu.

Istraživači su pokušavali da koriste druge materijale u štampačima, recimo šljaku. Ali, kako kaže Santhanam, beton je ipak viša liga zbog čvrstoće i izdržljivosti te će „sigurno dominirati“ kao materijal koji se ubacuje u printere.

Za računarski centar u Hajdelbergu koristi se betonska smesa koju doprema firma Hajdelberg Materials. Ta kompanija tvrdi da njihova mešavina ima za 55 odsto manji otisak CO2 od klasičnog betona.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.