1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Razaranje Severnog toka: tragovi do Ukrajine

8. mart 2023.

Diverzanti koji su minirali gasovod u Baltičkom moru koristili su jahtu iznajmljenu od firme dvojice Ukrajinaca, veruju nemački istražitelji. Zvanični Kijev demantuje da ima veze s napadom.

https://p.dw.com/p/4OOAz
U više eksplozija nadomak danskog ostrva Bornholm krajem septembra uništene su tri od četiri cevi gasovoda Severni tok 1 i 2
U više eksplozija nadomak danskog ostrva Bornholm krajem septembra uništene su tri od četiri cevi gasovoda Severni tok 1 i 2Foto: Danish Defence Command via REUTERS

Kijev demantuje da je umešan u razaranje dva gasovoda Severnog toka nakon što su novinari u Nemačkoj i Sjedinjenim Državama obznanili podatke prema kojima tragovi diverzije vode u Ukrajinu.

Ukrajina „naravno nema ništa s udarima na Severni tok“, rekao je novinarima Mihajlo Podoljak, savetnik predsednika Volodimira Zelenskog. Kako je dodao, „nema dokaza da su ukrajinski činovnici ili vojnici učestvovali u ovoj operaciji ili poslali osobe koje su delale u njihovo ime“.

Jahta, ronioci i lekarka

Prema pisanju nemačkog javnog servisa i nedeljnika Cajt, nemački istražitelji još nemaju čvrste dokaze u rukama, ali veruju da tragovi vode u Ukrajinu. Kako se navodi, istražitelji su identifikovali brod koji je korišćen za diverziju. U pitanju je jahta iznajmljena od firme u Poljskoj koja pripada dvojici Ukrajinaca.

Istražitelji veruju da se posada sastojala od šest osoba: kapetana, dvojica ronilaca, dvojica pomoćnika i lekarke. Njihov identitet i nacionalnost nisu još poznati, ali se tvrdi da su koristili falsifikovane pasoše pomoću kojih su iznajmili jahtu.

Kako se navodi, jahta je isplovila 6. septembra iz Roštoka, a oprema za diverziju je u tamošnju luku dopremljena ranije jednim vozilom. Jahta je narednih dana lokalizovana i u nemačkoj luci Vik, kao i na minijaturnom danskom ostrvu Kristijanso nadomak mesta gde su se dogodile eksplozije.

Kako se veruje, ronioci su postavili eksploziv na osamdeset metara dubine. Istražitelji su, kako navode mediji, pronašli tragove eksploziva u jahti kada je vraćena u Poljsku.

Posledice diverzije: podvodni snimak cevi gasovoda
Posledice diverzije: podvodni snimak cevi gasovodaFoto: Trond Larsen/Expressen/TT/picture alliance

Amerikanci isto sumnjaju na Ukrajince

U izveštaju nemačkih medija se navodi da je „jedna zapadna tajna služba“ još prošle jeseni evropskim partnerima dala informacije o tome da bi iza eksplozije mogli da stoje ukrajinski diverzanti.

Iako se to ne navodi, podaci se poklapaju s novim izveštajem Njujork tajmsa. Taj list je, pozivajući se na izvore u Vašingtonu, naveo da američke službe takođe veruju da su počinioci Ukrajinci – ali da deluje da nisu radili u dosluhu sa zvaničnim Kijevom.

U obaveštajnim krugovima se navodno razmatra i mogućnost da je u pitanju bila takozvana false flag operacija, to jest, da su pravi počinioci udesili da tragovi vode u Ukrajinu. Ali, kako navode mediji, ni za tu teoriju nema dokaza.

Nemačko Državno tužilaštvo nije komentarisalo saznanja medija. U Vladi je novinarima rečeno da je istraga u toku, kako u Nemačkoj, tako i u Švedskoj i Danskoj u čijim vodama se odigrala diverzija.

Početkom februara je legendarni američki novinar Simur Herš objavio tvrdnje jednog neimenovanog izvora da su eksploziv postavili američki vojni ronioci u saradnji s Norvežanima. Prema tom izvoru, bombe su postavljene pod plaštom vojne vežbe NATO u tim vodama prošlog leta, a potom daljinski aktivirane.

Bela kuća i drugi američki zvaničnici odbacili su Heršovo pisanje kao „kompletnu izmišljotinu“.

Infografik Karte Nord-Stream pipelines EN

Gasovod van funkcije

U više eksplozija nadomak danskog ostrva Bornholm krajem septembra uništene su tri od četiri cevi gasovoda Severni tok 1 i 2. Gasovodi dugi preko 1.200 kilometara na dnu Baltičkog mora direktno su povezivali Rusiju i Nemačku, svaki s godišnjim kapacitetom od 55 milijardi kubika gasa.

Još pre diverzije je Rusija najpre smanjila, a potom obustavila isporuku gasa Nemačkoj.

-pročitajte još: Severni tok: Putinova duga ruka do nemačke politike?

Posebno je izgradnja drugog Severnog toka godinama bila predmet trvenja nemačkih vlasti sa zapadnim partnerima poput SAD i Poljske. Amerikanci su čak pretili sankcijama firmama koje učestvuju u gradnji, ali je vlada Angele Merkel stvar izgurala do kraja.

Doduše, tim drugim gasovodom energent nikada nije ni potekao – a onda je došla ruska invazija na Ukrajinu.

Nemačka se u međuvremenu okrenula skupljem tečnom gasu i drugim izvorima energije. Gradi se ili planira ukupno osam platformi za prihvat tečnog gasa. Pre ruske agresije, Nemačka nije imala nijednu takvu platformu.

nr (ard, zeit, nyt, dw)

Kako zaštititi infrastrukturu od napada?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.