Nemačka – manje desničarskih stavova, više ksenofobije

Rezultati studije zvuče kontradiktorno. Oni su odraz nesređenog društva u vremenima ukrajinskog rata i korone.

Reprezentativno istraživanje sprovodi se od 2002. i svake dve godine tim predvođen Oliverom Dekerom i Elmarom Brelerom iz Kompetentnog centra za istraživanje desnog ekstremizma i demokratije iz Lajpciga želi da sazna koliko je politički sistem stabilan.

Dobre i loše vesti sa istoka Nemačke

Ovoga puta zaključak je dvosmislen, postoji svetla i tamna strana. „Odobravanje desničarskih izjava ne opada samo u čitavoj Nemačkoj, već naročito na istoku zemlje.“ Naime, samo dva odsto istočnih Nemaca iskazalo je zatvoren, desničarski pogled na svet u smislu neo-nacionalsocijalističke ideologije – u 2020. ih je inače bilo oko deset procenata. „To su dobre vesti, ali to je samo polovina priče“, naglašava Deker.

Naime, u isto vreme povećala se ogorčenost prema onima koji se doživljavaju kao drugačiji“, dodaje Breler. U skladu s tim, procenat ljudi u istočnoj Nemačkoj koji su „očigledno ksenofobični“, porastao je sa 27,8 na 31 odsto. U zapadnoj Nemačkoj taj procenat je u istom periodu opao sa 13,7 na 12,6 odsto. Dvoje od pet istočnih Nemaca veruje da je Nemačka „preplavljena brojnim strancima“. To isto tako vidi četvrtina zapadnih Nemaca.

Visoko odobravanje demokratije, ali samo teoretski

Pogled na više od 300 stranica studije pruža sliku Nemačke u „kriznom modusu“. Prema rečima direktora studija, to se odražava u daljim nalazima koji se čine paradoksalnim. Ukupno 82 odsto ljudi zadovoljno je demokratijom onakvom kakva je opisana u ustavu. Na istoku ih je čak 90 odsto. Ali te vrednosti idu zajedno sa osećanjem da ljudi nemaju uticaj na politiku. Osim toga, samo polovina se slaže sa onakvom demokratijom kakvu doživljava u svakodnevnom životu.

Sa Dekerove i Brelerove tačke gledišta, ta percepcija uklapa se u kriznu sliku pandemije korone koja se prati od 2020, kao i ruskog rata protiv Ukrajine koji je počeo 2022. Do izražaja su došli antidemokratski motivi: predrasude i mržnja prema „drugima“, čime se služe desničarske stranke. Klasične slike neprijatelja su Jevreji, muslimani, Sinti i Romi.

Povećanje neprijateljstva prema ženama

Slaganje s antifeminističkim stvovima takođe je visoko: 27 odsto ispitanih deli stav da žene „koje odu predaleko sa svojim zahtevima, ne bi trebalo da budu iznenađene ako i neko ’vrati na svoje mesto’“. Sve u svemu, šef studije Deker uočava promenu u motivima koji stoje iza antidemokratskih stavova, „a ne jačanje demokratije“. Pored ksenofobije, desničari sada imaju mnogo više mogućnosti da „steknu prijatelje u mejnstrim-društvu“.

Osim toga, društvo je još uvek polarizovano oko korone. Autoritarne reakcije u vezi s pandemijom javljaju se ne samo među ljudima koji veruju u zavere, već i daleko šire. U studiji se navodi: „Zbog protesta protiv preventivnih mera nemačke vlade, narativi zavere postali su osnova za široku mobilizaciju. Koristili su ih organizovani desničari, ali su naišli i na naklonost u drugim političkim miljeima.“

Slika neprijatelja u vreme korone: nevakcinisani

Autoritarne reakcije mogu se naći i među pobornicima preventivnih mera, posebno vakcinisanja. Oni koji su prekršili te konvencije, ne samo „nevakcinisani“, na sebe navlače bes. Istraživači pozitivno ocenjuju značajno smanjenje udela ispitanika sa mentalitetom zavere: sa 38,4 odsto u 2020. na 25 procenata u 2022. godini.

Političkim diskursom dominiraju dve grupe, naročito na internetu: 13 odsto se protivi vakcinisanju, dok je 19 odsto veoma ogorčeno protiv protivnika vakcinacije.

Reakcije na rat u Ukrajini

Deker i Breler primećuju sličnu fragmentaciju društva i u reakcijama na rat u Ukrajini. Nema eksplicitnih zaraćenih strana, odnosno ratnih huškača, „ali pristalice isporuke oružja Ukrajini s jedne strane i simpatizeri Rusije s druge takođe dele generalno veću sklonost autoritarnoj agresiji“.

Prema navodima tima koji je radio studiju, stranka Alternativa za Nemačku (AfD) politički ima najviše koristi od krize – i to nije prvi put. Još 2015. je postala „nacionalno-narodna stranka“, jer je odbacila imigraciju. „Ogorčenost prema migrantima joj je pomogla.“

Uloga AfD-a

Takođe bi trebalo napomenuti i da su AfD, a i druge desničarske stranke, uspele da iskoriste i instrumentalizuju bes, odnosno da njime manipulišu. „A pitanje kada i pod kojim okolnostima ta mržnja prelazi u akciju, vezano je za društvene prilike.“

Situacija se pogoršala početkom 1990-ih – i na to nas podseća aktuelna studija: „U istočnoj i zapadnoj Nemačkoj bilo je masovnog nasilja, pa i ubistava migranata. Neonacisti su uspostavili samoproglašene ’nacionalno oslobođene zone’.“ Takav razvoj događaja ubrzo nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke je i podstakao Olivera Dekera i Elmara Brelera da pokrenu istraživanja.

Otada su redovno istraživali koliko su politički motivi neo-nacionalsocijalističke ideologije i predrasude prema strancima rasprostranjeni u stanovništvu. Rezultat je bio jasan već u prvoj studiji: ideologija nejednakosti bila je podeljena u „centru društva“. Konkretno, ksenofobija i šovinizam su „droge za prolaz desnog ekstremizma“.

Ali u to vreme, na početku milenijuma, otvoreni antisemitizam se takođe uočavao i kod svakog desetog Nemca – na početku češće u zapadnoj nego u istočnoj Nemačkoj. Dvadeset godina kasnije, tim stručnjaka se pita da li „tako istaknut fokus treba staviti na razliku između rezultata iz istočne i zapadne Nemačke?“ A odgovor glasi: odluka je doneta, „jer brojke pokazuju različite političke stavove u istočnoj i zapadnoj Nemačkoj, čak i više od trideset godina nakon pada Berlinskog zida.“

Takođe se ističe da ovi nalazi imaju „malo veze s istočnim Nemcima, već pre svega sa životnim uslovima u istočnoj Nemačkoj“. Visoke vrednosti za desničarske stavove povezane su s visokom stopom nezaposlenosti, niskim procentom žena i manjim procentom ljudi koji traže zaštitu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.