1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemački mediji i desni ekstremizam

6. maj 2024.

Kako izveštavati o delimično desničarskoj ekstremističkoj Alternativi za Nemačku? Niko nema recept. Ni privatni mediji ni javni servis u Nemačkoj.

https://p.dw.com/p/4fWjh
Mediji i AfD
Mediji i AfDFoto: Martin Schutt/dpa/picture alliance

Sloboda štampe i sloboda izražavanja zagarantovane su nemačkim ustavom, Osnovnim zakonom. Medijski pejzaž je zasnovan na dvojnom sistemu: postoje javni mediji i privatni mediji. Neki se finansiraju obaveznom pretplatom. Ostali se oslanjaju na prihode od reklama i prodaju svojih proizvoda.

Dojče vele (DW)je poseban slučaj: prima novac od poreza, iz budžeta državnog ministra za kulturu i medije. Kao i svi drugi mediji javnog servisa, DW je u obavezi da sveobuhvatno i uravnoteženo izveštava o svim relevantnim temama. To prate kontrolni odbori u kojima su predstavnici društveno relevantnih grupa: ljudi iz politike, kulture, privrede, nauke, sporta, verskih zajednica, sindikata.

AfD protiv „prisilnog finansiranja" javnih servisa

Da je poAlternativi za Nemačku (AfD), koju je Kancelarija za zaštitu ustava delom svrstala u desničarsku ekstremističku, javni servis u postojećem obliku ne bi imao budućnost: „Obavezno finansiranje javog servisa mora se odmah ukinuti i pretvoriti u plaćenu televiziju“, zahteva AfD u svom partijskom programu.

Stranka se uvek oseća u nepovoljnom položaju u izveštavanju. Optužba se odnosi i na privatne medije. Često se kaže da se ih retko pozivaju u TV emisije. Činjenica je: na ovo niko nema pravo, odluke donose urednički timovi. To je takođe deo slobode štampe i slobode izražavanja.

Činjenica da se AfDzanemaruje u medijima verovatno je netačna, posebno 2024. Česta je tema jer joj ankete predviđaju dobre rezultate na evropskim izborima u junu i na tri državna izbora u septembru. Njena sve veća radikalizacija i navodna umešanost u slučajeve špijunaže, posebno sa Kinom, kao i njen odnos sa Rusijom, takođe su često u medijima.

Bodo Ramelov odbio je da pruži ruku Bjernu Hekeu koji je hteo da mu čestita na tome što je upravo postao premijer 4.03.2020.
Bodo Ramelov odbio je da pruži ruku Bjernu Hekeu koji je hteo da mu čestita na tome što je upravo postao premijer 4.03.2020.Foto: Reuters/H. Hanschke

Premijer Tiringije u senci svog izazivača

Krajnji desničar AfD-a Bjorn Heke sada je prilično poznat van Nemačke – barem u politički zainteresovanim krugovima. Međutim, ova pretpostavka se ne odnosi na Bodo Ramelova. Međutim, s obzirom na funkcije koje obavljaju, trebalo bi da bude obrnuto: Heke od 2014. predvodi opozicionu parlamentarnu grupu AfD u Tiringiji, Ramelou je i premijer ove pokrajine takođe od 2014. sa kratkim prekidom.

Hekeovse smatra najuticajnijim desničarskim ekstremistom unutar AfD-a. U medijima to igra veću ulogu od nimalo banalne činjenice da je Ramelov prvi i jedini šef pokrajinske vlade iz stranke Levice.

Heke sanja da postane Ramelovov naslednik nakon izbora u septembru. To je - grubo skicirano - politička situacija. Pored toga, Heke, koji je pod prismotrom Saveznog ureda za zaštitu ustava, navodno je javno koristio zabranjeni slogan nacističke organizacije „Sturmabteilung“ (SA) i zbog toga se nalazi pred regionalnim sudom.

Razgovarati o AfD - ili sa njima?

To se ogleda u medijskom pejzažu: o Ramelovu se samo marginalno izveštava van Tiringije, dok je njegov izazivač prisutan na svim kanalima. Međutim, Heke je obično objekat, a retko subjekt: ljudi više pričaju o njemu nego sa njim. To važi i za njegovu stranku.

Nedavno je bila kontroverzna premijera na nemačkoj TV: Heke se direktno borio sa vodećim kandidatom demohrišćana (CDU) Mariom Fogtom, kha malo znaju, čak iu Tiringiji. Privatni“Velt-TV” finansiran od reklama je planirao 45 minuta za ovo u udarnom terminu - na kraju je razmena udaraca trajala znatno duže od sat vremena.

 Bjren Heke i Mario Fogt
Bjern Heke i Mario FogtFoto: Martin Lengemann/WELT/dts Nachrichtenagentur/IMAGO

Danima ranije, taj susret insceniran kao spektakl u bokserskom ringu, bio je stalna tema u medijima. Špigel je od početka smatrao da je to greška: „Naravno, posle ovih 71 minuta, Heke će mnogima delovati malo normalnije i društveno prihvatljivije nego ranije“.

Politikolog Oliver Lembke sa Univerziteta u Bohumu to vidi potpuno drugačije: „Stalno bežanje, nepozivanje i iznova isključivanje AfD-a istim frazama iz perspektive opasnosti, dovelo je do toga da se Heke pretvori u neku vrstu zlog čarbonjaka ili mračnog gospodara." Lembkeova procena pojavila se u Bildu, najtiražnijem nemačkom tabloidu.

Udruženje novinara traži „upozorenje" prilikom izveštavanja o AfD

Nemačko udruženje novinara (DJV)smatra da bi svi mediji bi trebalo da podese svoje izveštavanje o AfD-u najkasnije kada cela stranka bude klasifikovana kao „dokazano desničarska ekstremista” od strane Kancelarije za zaštitu ustava. To je već slučaj u tri od 16 pokrajina, uključujući i Tiringiju.

Predsedavajući DJV Mika Bojster zahteva: „To mora da se pojavi u našim člancima kao upozorenje koje bode oči, kao na paklicama cigareta.

Savet stručnjaka: Vratiti se klasičnom novinarstvu

Stručnjak za medije Bernd Gebler analizirao je koliko je teško navodno pravilno postupati sa AfD-om u dve studije za Oto Brener fondaciju 2017. i 2018. On savetuje da se ne upadne u zamku isključivnja. Ali to ne znači „da političari AfD moraju da učestvuju na svakom forumu ili da se od njih traže intervjui na isti način kao i od svih drugih političara“.

Und was aus seiner Sicht entscheidend ist, hat Gäbler damals auch schon geschrieben: "Notwendig ist kein eigener, speziell auf die AfD zugeschnittener Journalismus. Vielmehr ist die AfD lediglich eine neue Herausforderung, um sich alte journalistische Tugenden und das klassische Handwerkszeug erneut vor Augen zu führen."

I ono što je, sa njegove tačke gledišta, ključno, Gebler je već tada napisao: „Nema potrebe za novinarstvom posebno prilagođenim AfD-u. AfD je jednostavno novi izazov u ​​kojem se ponovo treba vratiti starim novinarskim vrlinama i klasičnom zanatu“.