EU će proširiti sankcije protiv Irana

„Ministri pozivaju sve aktere u regionu da odstupe sa ivice provalije! Ovim dramatičnim riječima je visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbjednost Žozep Borelj apelovao na Iran i Izrael nakon specijalnog sastanka ministara spoljnih poslova Unije održanog putem video-linka.

Borelj je rekao da direktan i bez presedana napad Irana na Izrael predstavlja odlučujuću eskalaciju. Sada je cilj da se izbjegne dalja eskalacija, kaže i dodaje da politička šahovska partija udara i kontraudara mora da se završi, inače će Bliski istok skliznuti u rat velikih razmjera: to niko želi. Ministri spoljnih poslova EU su u potpunosti saglasni, rekao je visoki predstavnik EU i očekuju od Izraela i Irana suzdržanost.

Proširenje sankcija Iranu

Neki ministri, uključujući i šeficu njemačkog Ministarstva spoljnih poslova Analenu Berbok, založili su se za strože sankcije protiv teokratskog režima u Iranu.

Žozep Borelj je rekao da se sada razmatra proširenje opsežnih sankcija koje već postoje. Tako bi sankcije protiv iranske proizvodnje bespilotnih letjelica, koje su ranije bile usmjerene na isporuke Rusiji, trebalo da budu proširene na kompletan region Bliskog istoka. Odluke o tome trebalo bi da budu donijete sljedeće nedjelje.

Drugi ministri su predložili uvođenje sankcija Revolucionarnoj gardi, elitnoj vojnoj jedinici Irana. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku istakao je da su te sankcije na snazi od prošle godine. Svrstavanje Revolucionarne garde u terorističku grupu, slično Hamasu, do sada nije uspjelo zbog pravnih prepreka. Za formalno uvrštavanje na listu, mora postojati neki konkretan čin Revolucionarne garde u državi-članici Evropske unije. Do danas nije prijavljen nijedan takav slučaj, rekao je Borelj. To će ponovo da provjere pravnici Evropske komisije.

Borelj: „Ne smijemo da zaboravimo Gazu"

Žozep Borelj je ranije pohvalio putovanje Analene Berbok u Izrael. Prema riječima španskog političara, ona bi tamo mogla da izvrši uticaj, jer Njemačka ima jake veze s Izraelom.

Borelj, koga u Izraelu smatraju previše bliskog Palestincima, naglasio je u Briselu da EU čvrsto stoji na strani Izraela kada je riječ o odbrani od napada Irana.

„Ali ne smijemo da zaboravimo ni humanitarnu katastrofu u Pojasu Gaze", rekao je visoki predstavnik EU. On je ponovio zajednički poziv ministara EU na hitan i trajni prekid vatre u Pojasu Gaze kako bi se oslobodili izraelski taoci iz ruku terorista Hamasa i omogućilo snabdijevanje civilnog stanovništva.

G7 nastavlja da razgovara o bliskoistočnoj krizi

Ove srijede (17. april) diplomatski karavan stiže na italijansko ostrvo Kapri u Napuljskom zalivu. Kako je ranije planirano, tamo će se sastati ministri spoljnih poslova sedam najvažnijih zapadnih industrijalizovanih zemalja, kao i predstavnik EU Žozep Borelj.

Na živopisnom turističkom ostrvu, na vrhu dnevnog reda je Iran, Izrael, Hamas, situacija u Pojasu Gaze i krize na Bliskom istoku, kažu italijanske diplomate. A zapravo je trebalo da glavne teme budu ruski agresorski rat protiv Ukrajine i dalja podrška Kijevu.

G7 će pozvati Iran da se uzdrži od daljih napada na Izrael. Iranski program nuklearnog naoružanja takođe će ponovo biti kritikovan od strane G7, kao što je to bilo na svakom sastanku vodećih industrijskih zemalja u posljednjih 20 godina.

Izrael treba da prizna da je bio u stanju da uspješno odbije iranski napad i da nije potreban nikakav uzvratni udar bilo koje vrste. Šefovi država i vlada G7 su već utvrdili tu liniju na video-konferenciji tokom vikenda.

Ko će dati više pomoći Ukrajini

Kada se radi o Ukrajini, američki državni sekretar Entoni Blinken trebalo bi da objasni kako bi njegova administracija mogla da prevaziđe blokadu Republikanaca u američkom Kongresu, jer 60 milijardi evra vojne i budžetske pomoći Ukrajini ne može da se isplati. Do kraja sedmice trebalo bi da dođe do novog pokušaja glasanja u Predstavničkom domu.

Evropski partneri iz G7, Francuska, Velika Britanija i Nemačka, kao i Kanada i Japan, mogli bi da objave da li će i kako povećati pomoć Ukrajini.

Prema navodima italijanskih diplomata, japanski ministar spoljnih poslova Kamikava Joko mogao bi da izjavi da Tokio isporučuje više projektila i krstarećih raketa SAD-u, a Amerikanci bi zauzvrat mogli da predaju ukrajinskoj vojsci oružje proizvedeno u SAD-u. To indirektno učešće Japana u snabdijevanju Ukrajine oružjem trebalo bi da bude u skladu s japanskim Ustavom, koji zabranjuje direktne isporuke zaraćenim stranama.

Zelenski zahtijeva da Zapad brani Ukrajinu kao što je branio Izrael

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ponovo je apelovao na zapadne partnere da obezbijede hitno potrebnu protivvazdušnu odbranu od ruskih dronova i raketa. Zelenski je rekao da bi zapadni saveznici trebalo da brane Ukrajinu kao što su branili Izrael od iranskih napada.

Domaćin G7, italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani, odbacio je poređenje Zelenskog. „Situacija u Izraelu potpuno je drugačija od one u Ukrajini. Jordansko vazduhoplovstvo je poletjelo, jer su iranske bespilotne letelice i rakete letjele iznad njihove teritorije. Amerikanci i Francuzi su letjeli svojim avionima, jer imaju baze u regionu", rekao je Antonio Tajani za agenciju ANSA.

U ratu Rusije protiv Ukrajine oni nisu strana, već štite istočnu granicu NATO-a. „Ne možemo više, jer nismo u ratu sa Rusijom i jer se ne ispaljuju rakete i bespilotne letjelice na zemlje NATO-a zaključio je ministar spoljnih poslova Italije.

 

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu